Prije 7 godina ( da, 7 godin) imala sam jednog dečka.Dečko niš posebnog na izgled, mali, okrugla glava, niži od mene..Ali kad sam ga ugledala, ostala sam paf i zaljubila se u njega na prvi pogled. Ostavila sam tadašnjeg dečka s kojim sam bila 9 mj u vezi bez objašnjenja, preko sms poruke iako nisam ni znala da li ću još uopće biti s tim fatalnim, jer nisam o njemu ništa znala.No, dobro.
Počeli mi polako hodati, da bi mi on od početka pljuval po svojoj obitelji...Mama ga tuče, ne želi mu kuhati, prati, sve mora sam, tuče ga...Ne zna tko mu je otac.
Naravno da sam ju nakon tih priča gledala drugačije.
Ali on je prema meni bio predobar, nosio me ko kap vode na dlanu, mislila sam da me voli, da me obožava..ZAručili smo se i planirali svadbu.
Sve je bilo ko na filmu.
Sve do jednog dana kad me nije nazvao i rekao da je u bolnici, da mu nešto nije u redu s očima..
JA došla u bolnicu, pretraživala ga po svim odjelima, ali takvog čovjeka tamo nije bilo uopće...
Otišla k njemu doma, anjegova majka me gleda u oči i laže da je u bolnici, da će biti tamo dva dana, da bi priznala da nije tek onda kad sam joj ja rekla da idem iz bolnice.
A on je u biti radio neki fuš..
ZAšto su mi tako lagali, nikad nisam saznala.
Prekinuli smo...
JA sam mislila da ću umrijeti, pa sam otišla u njegov grad tražiti posao samo da mu budem blizu.
Sreli smo se i počeli ponovo, čak smo na stan otišli.Ali je sreća bila kratkog vijeka, jer se on vratio kući, a mene ostavio samu u praznom stanu bez ijedne kune..
Šta je najbitnije, onaj prsten s kojim smo se zaručili prvi puta, je bio rabljeni prsten njegove mame, lagao mi je sve od početka- od posla s kojim s ebavi, sve o svojim prijateljima...
Samo nikad nisam saznala istinu o njegovoj obitelji...
Šta je najbitnije..Kad je majka njegova saznala da smo počeli ponovo, tražila me, zvala na kavu i tamo pričala neka ja ostavim njegovog sina, da nisam sovljno dobra za njega jer sam u ono vrijeme konobarila i da on mene ne voli, nego mu samo odgovara što spavamo zajdeno..
KAd sam mu to ispročala, posvađao se sa njima svima preda mnom, i otišli smo na stan.
I sve je štimalo do njegovog odlaska.
I tako godine.
On mene voli, obožava, ne može živjeti bez mene, ali me svaka 2 tjedan u prosjeku ostavljao.
JA sam bila sama, okrenuo je sve moje prijatelje protiv mene, pokazivao mi se pred očima s drugima curama, ali kad je čuo da sam ja slučajno nekoga upoznala, išao se s tom osbom tuči, saznavati sve o njima...Tako da je on smio biti s drugima, ali ja s nikim, jer on mene VOLI..
Glupača, toliko sam bila zaljubljena u njega da sam sve trpjela i nije mi bilo važno s kim je, samo da se vrača meni.
Tako je bil 2 godine..Otišao je frendu na svadbu, ja sam radila i nakon 2 mj smo definitvno prekinuli, opet me ostavio.
Saznala sam kasnije da je na toj svadbi upoznao curu s kojom se prošle godine oženio i sad čeka dijete.
međutim, cura je kao dijete bila problematična, završila je čak u popravnom domu, pala je godinu u srednjoj školi i drogirala se, ali ona je savršena snaha i sumnjam da je njoj radio sve što i meni, od laži..
IAko, bio je cijela 2 mjeseca s njom i sa mnom, i na kraju se odlučio za nju.
Šta je najgore od svega, i ja sam si sredila život. Imam prekrasnog sina od 2 godine, muža koji me obožava, oboje imamo dobar posao, vozimo novi auto..I ništa nam ne nedostajje..
Ali ja ni nakon 7 godina ne mogu iz glave izbiti bivšeg.Imam osječaj kao da živim u nekom filmu.KAd ne mislim na njega, sam mi se uvuče u glavu.
Pamtim sve do najsitnijeg detalja kao da je bilo jučer, boli e kao da je bilo jučer...a ne prije 7 godina.
I naravno da mi brak ne štima..Seks s mužem mi je katastrofa, vrijeđam ga, ponižavam, a prema bivšem nikad nisam niti loš pogled uputila iako mi je uništio 2 godine života.
Još kad smo bili skupa kad me upoznao sa svojima doma prije prekida, išla sam im u kuhinju oprati suđe i na stolu je bila neka velika posuda pokrivena krpom, a unutra se dizalo tijesto. JA sam digla krpu da vidim šta je unutra, a njegova majka je na to doletjela kao da je vragovi nose i zaurlala na mene - NE DIRAJ TO, TO JE KUĆNA SREĆA...
Nisam tome pridodavala nikakvu pažnju, ali 2 tjedna nakon toga smo prekinuli i počeli voditi užasan život, barem s moje strane.
Nikad nisam vjerovala u uroke i slično, ali više ne znam kamo da se okrenem.
Imam osječaj da ludim polako.
Jučer legnem kraj djeteta i najednom mi se u glavi stvori slika bivšeg kako smo bili zajedno i krenu suze same od sebe.
Svaku noć ga sanjam, kako puzam pred njim na koljenima i u suzama ga molim da mi obajsni zašto mi je priuštio takvu neopisivu patnju.
Prošlu noć sam sanjala da je njegova žena rodila mrtvo dijete, da sam ja bila kriva za to što je dijete umrlo, mislim da sam ga čak ja ubila u snu i nakon toga smo bili zajedno..
Molim vas, šta da radim???
Stvarno imam osječaj da ludim...
